Nakon godinu i po dana služenja vojske dobije
Cigo pismo od žene:
– Ćao mužu moj, kući smo svi dobro, živo i
zdravo smo, dobili smo sina, isti je k’o ti…
Gleda Cigo u ono pismo, zamislio se, čudi se,
pa ode do poručnika i upita ga:
– Drug poručnik, kaži ti meni da l’ je to moguče
da mi žena rodi sina, a godinu i po dana sam
ovde i nisam je ni je vid’o ni čuo za to vreme?!
– Moguće je Cigo, vidi ovako. Kreneš ti u
napad, i taman da povučeš obarač, a neprijatelj
padne na zemlju mrtav. Da l’ je to moguće?
– Pa moguće je drug poručnik, ako neko drugi opali!
– Eto vidiš Cigo, a sad idi kući i saznaj ko je opalio!
.
