Vicevi

Ciča zima, minus dvadeset, pošalje Fata Muju napolje

 da cepa drva kako bi naložila vatru. Mujo je posluša, izađe

 u dvorište, ali pošto je bilo jako hladno brzo mu se ruke

smrznuše pa utrča jadan u kuću da se ugreje.

Ugleda ga Fata smrznutog pa mu kaže:

– Daj bolan Mujo turi ruke meni među noge, ugrejaće se brzo.

Posluša je Mujo i stvarno, ruke se ugreješe začas.

Izađe Mujo ponovo da cepa drva al’ opet ista priča.

Otrči on u kuću, turi ruke Fati među noge i one se opet brzo ugrejaše.

Opet Mujo izađe napolje da cepa drva i opet ista priča.

 Utrča jadan Mujo u kuću sav smrznut da turi ruke Fati

 među noge kad Fata dreknu:

– Pa dobro bolan Mujo, hoće l’ se tebi ikad uši smrznuti?!

.

Sretne Haso Muju i kako ga je ugledao vidi

da je sav tužan i neraspoložen:

Upita ga Haso:

– Šta ti je bolan?

– Ma pusti me ba, dobio sam otkaz iz restorana.

– Pa zašto bolan, šta si radio?

-A jeb’ga bolan, dođe juče Amerikanka u restoran

i nakon ručka me upita:

– Šta mi možete ponuditi za desert?

– I ja je fino ponudi “ would you like tufakju?

.

Vozi se Mujo u autobusu, a pored njega

sedi pravo dobra ženska, čita knjigu i svo

vreme plače. Upita je Mujo:

– A, zašto tolko plačeš bona?

– Ma, čitam Jesenjina, pa je jako tužna knjiga.

Misli se Mujo misli, pa izvadi neku knjižicu,

poče prevtati listove, te i on poče plakati.

– Zašto ti sad plačeš bolan, da nije i to knjiga

od Jesenjina?

– Ma jok bona, to mi je štedna knižica!

.