Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona da
čuje i uteši prabaku te sazna šta je bilo.
– Znaš dete moje dedica je umro u nedelju dopodne dok
smo vodili lju*bav – kaže baka.
– Pa jeste li vi normalni?
Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u
tim godinama radili takve gluposti.
– Zlato bakino mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili
lju*bav samo nedeljom uz zvuke zvona, lagano i polako, na
ding unutra, na dong napolje.
– Nakon tih reči bakica malo zastane, obriše suze i kaže:
Ehh samo da nije prošao onaj glupi sladoledžija
zvoneći k’o blesav, đed bi još bio živ..
.
