Budi žena Mrču, a Mrčo se trže pa brizn’o
u plač. Iznenadila se žena jer nikad nije
videla muža kako plače, te ga zagrli i
počne ga tešiti:
– Mužu moj dragi, pa šta je bilo, zašto plačeš?
– A, sanja sam da nam izgore skupština.
– Jooj, ništa se ne sekiraj mužu moj, to je bio
samo ružan san, eno čitava je i sva se sija…
– More bježi od mene avetinjo jedna, pa zato
i plačem što sam sve to sanja!
.
