Umre Piroćanac, ali sin koji živi u Americi odluči
da uštedi i ne ode na sahranu, nego nazove
brata pa mu kaže da snimi sahranu na kasetu
i pošalje mu za Ameriku.
Posluša ga brat pa počne da snima, kad na pola
snimka crče video rekorder.
Konta se on šta će sad, novi rekorder je skup, neće
da troši pare, pa nađe snimak neke stare sahrane,
prekine traku na pola, spoji taj drugi deo gde
pokopavaju pokojnika sa trakom od ćaletove
sahrane i pošalje bratu.
Gleda brat sahranu, ali kad je stigao do pola
ispade mu daljinski iz ruke i onako prestrašen
povika:
– Auuu be bratko, šta je be ovoj, do pola puta
nose tatka, a od pola tatko nosi sam sebe…
.
