Vicevi

Osetio Piroćanac da mu se bliži kraj pa pozove sina

i dva zeta Nemca da im saopšti poslednju želju i

kaže šta će kome ostaviti. Kada su svi došli on im

reče da će im ostaviti sve što je za života stekao, te

im izdeklamuje kome će šta pripasti, ali na kraju doda

da je jedini uslov da kada umre da mu svako stavi po

3000 eura u sanduk, kako bi mu se našao pri ruci

neki dinar na onom svetu.

Došao je i taj dan, umro Piroćanac, sakupiše se svi

pa priđoše sanduku. Prekrsti se prvi zet, izvadi 3000

eura i stavi u sanduk, prekrsti se drugi zet pa

izvadi 3000 eura i stavi u sanduk, kad eto ti sina

prilazi, prekrsti se pa izvadi čekovnu knjižicu

napisa ček na 9000 eura, uze onih 6000 eura

za kusur okrenu se i ode.

.

Umre Piroćanac, ali sin koji živi u Americi odluči

da uštedi i ne ode na sahranu, nego nazove

brata pa mu kaže da snimi sahranu na kasetu

i pošalje mu za Ameriku.

Posluša ga brat pa počne da snima, kad na pola

snimka crče video rekorder.

Konta se on šta će sad, novi rekorder je skup, neće

da troši pare, pa nađe snimak neke stare sahrane,

prekine traku na pola, spoji taj drugi deo gde

pokopavaju pokojnika sa trakom od ćaletove

sahrane i pošalje bratu.

Gleda brat sahranu, ali kad je stigao do pola

ispade mu daljinski iz ruke i onako prestrašen

povika:

– Auuu be bratko, šta je be ovoj, do pola puta

nose tatka, a od pola tatko nosi sam sebe…

.