Nakon svadbe stiže mlada u kuću kod muža, na selu gde
je dočekuju na tradicionalan način. Kad se smestila cela
familija za sto svi podigoše čašice i zatraže od mlade da
održi kratak govor. Mlada:
– Pa ja bih prvo da se zahvalim na srdačnom dočeku i
biću jako kratka, naime ja ne bih želela da zbog mene
bude nekih neprijatnostiiI da menjate svoje dosadašnje običaje.
Gledaju je svi zbunjeno. Pa je svekar upita:
– Kako to misliš dete moje?
– Pa ovako: Misli da ko je prao suđe do sada da slobodno to i
nastavi, ne obazirući se na mene, to važi i za onog ko je kuvao,
i za onog ko je spremao kuću, metlao dvorište, kao i sve ostale
kućne poslove, iskreno da vam kažem:
– Ja sam ovde samo da zabavljam vašeg sina!
.
