Vicevi

Prevarila Sosa Lalu pa mu priznala, a Lala

sav tužan je upita:

– Ta dobro Soso zar ti nisam valj’o, zar ti

nisam sve ugađ’o, k’o malom detetu?

– Ta jesi Lalo moj, dobar si mi bio, ali

slučajno je bilo, veruj mi na reč.

– Ta, šta to pričaš, kako slučajno?

– Ta lepo, evo ovako, legla ti ja da spavam, a

baraba otvoti kapiju, ta isto k’o što ti otvaraš.

Ondak se teturao kroz dvorište, baš kao ti što

se teturaš, ondak je otvorio ulazna i vrata

od sobe, ama original k’o ti što otvaraš.

A ondak me je opkoračio otpozadi i sredio

taman tako k’o što me samo ti znaš srediti.

E, ali kade mi je rek’o da se namestim da me

još jedared opkorači, e tad sam moj Lalo

shvatila da to nisi ti!

.

Budi se Lala u pet ujutro, odlazi do ormara

i oblači lovačko odelo. Probudi se i Sosa,

ugleda Lalu u lovačkom odelu pa ga upita:

– Ta di si ti poš’o Lalo?

– Ta mani me Soso, idem u lov malo, ta

znaš da volem loviti fazane.

– Ta idi, kad si budala – odgovori mu Sosa.

Pešači tako Lala atarom pa se sav smrz’o,

počeše mu se vrtiti Sosine reči po glavi, pa

odluči da odustane od lova i vrati se kući.

Ulazi Lala u spavaću sobu, skida se, lagano

se umigolji pod jorgan pa kaže:

– Ta id u očin, napolju zima ‘oće srce da ti stane.

A Sosa odgovara:

– Ih nek si mi došao macane, eno ona moja

budala u lov na fazane ode…

.