Popio meda vijagru pa pošao u šumu da nađe
nekog pogodnog za se*ks, ali čim su ga
videle, sve životinje se posakrivale i razbežale.
Ide tako meda blaženog osmeha, sav nap*aljen
kad, naiđe na kornjaču.
Kornjača se uvukla u oklop i jadna sva se trese
od straha, a meda je uzeo u ruke, podigao, pa
gleda, gleda, pa prevće, obrće pa na kraju reče:
– Ma, gde ti je ribica, govori gde ti je ribica!?
Kornjača:
Ali medo, ja sam muško, nemam ja ribicu!
– Ma, gde to pričaš maleni, gde to pričaš!?
.
